Ko ne bude išao za mnom

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže: • Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom? • Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Kako se Crnogorac moli u avionu? • Dragi Bože, koji jesi, ako mi se nešto desi, molim Ti se, Ti udesi – da ja padnem stjuardesi!

Mujo se žali Hasi: • A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova. • Zašto? • Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče: • Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ... • To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao! • Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh: • Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu: • Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu? Vaspitačica mirno odgovara: • Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa? • Dva metra bodljikave žice.