VICOTEKA

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže:
• Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom?
• Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Ulazi Mujo u kafanu i viče konobaru:
• Daj pivo!
• Koje?
• Kako ko je, pa ja sam, Mujo!

• Fato, šta radite ti i Haso u našem krevetu?
• Haso ti je egzorcist, istjeruje vraga iz mene!
• A kako je znao da te spopao?
• Mala me stalno svrbila.
• Onda sam i ja najebao!
• Zašto?
• Stalno me svrbe jaja!
• Pa počeši se!
• Ne pada mi na pamet!
• Zašto?
• Vidi kako me Haso gleda!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Pijanac ide glavnom ulicom, zaustavi se i počne da piša. Policajac ga spazi i vikne:
• Sram te bilo! Kazna 500 dinara.
Pijanac traži po svim džepovima i konačno pronađe 1000 dinara. Sada policajac traži 500 dinara za kusur, ali ne može da nađe. Na to će pijanac:
• Pišaj i ti - ja častim!

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.

• E, odakle si?
• Iz Zemuna.
• Gde si u Zemunu?
• U Batajnici, a ti?
• Ja u Beogradu.
• Koji kraj?
• Mladenovac!

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze:
• Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh?
Pop:
• Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude.
Sutradan dođe i baba pa kaže:
• Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh?
Pop:
• Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete.
Baba:
• A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
Pop:
• Naravno ...
Baba:
• Dobro, jer u Merkator više nismo ...