Kako si počela

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu: • Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!

Muž kaže svojoj ženi: • Pozvao sam prijatelja na večeru! Žena poludi i kaže: • Štaaa?! Sve je u neredu! Nisam bila u kupovini, nisam ništa oprala, svi tanjiri su već nedelju dana prljavi i neda mi se da kuvam! Muž na to smireno kaže: • Znam sve to, nego budala ima nameru da se ženi, pa da mu pokazem kako je u braku!

Zašto Piroćanac uči dete da hoda dugim koracima? • Da uštedi cipele.

Pita komšija Pericu: • Perice, gde ti je tata? • Pao u bunar pre nedelju dana! • Ajoj, pa kako mu je? • Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kad je vreme za berbu jabuka? • Kad komšija nije kod kuće!

Došao čovek kod popa da se ispovedi ... • Oče grešio sam! Kaže mu pop: • Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi. • Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom. • Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti. • Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta! Reče mu pop: • Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Fata se žali Muji: • Dragi, mislim da mi je nos prevelik! Mujo će: • Ma 'ajde, na toliku glavu ne bi išao manji!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Slučajno se zatekli šef i radnik u isto vreme kod brice. Nakon što ih je obrijao, brica upita: • Želite li da Vam namažem lice after shave-om? Šef kaže: • Nemoj, ako budem mirisao na after shave, žena će pomisliti da sam bio u kupleraju. Radnik kaže: • Mene možeš, moja žena ne zna kako tamo miriše.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.