VICOTEKA

Tri programera sede i pričaju o tome ko je bolji, žena ili ljubavnica. Prvi kaže:
• Žena, jer s njom uvek imam ljubav i stabilnu vezu.
Drugi odgovari:
• Ljubavnica, jer je s njom veza mnogo uzbudljivija i ima više strasti.
A treći kaže:
• Meni nije dobra ni jedna. Žena misli da sam kod ljubavnice, ljubavnica misli da sam kod žene, a ja lepo sedim i programiram!

Idu dve šibice ulicom, vide lizalicu i kažu:
• Vidi glavonju.

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže:
• Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou!
• Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu?
• Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Mujo i Fata jedu škampe, a Fata se isfleka:
• Juuu, izgledam ko svinja! - zaprepasti se Fata.
• A još si se i isflekala! - odbrusi Mujo.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Složio Mujo puzzle i kaže Hasi:
• Vidi Haso, za ovo mi je trebalo samo mesec dana!
• I šta sa tim?
• A na kutiji piše od 3 do 5 godina!