VICOTEKA

Otišao haker u mesaru i traži 200 grama salame. Mesar pita:
• Da narežem?
• Ma ne, prebaci na fleš.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

Umro Josip Broz Tito, pa se svađaju Hrvat i Srbin. Srbin kaže:
• Sahranite ga vi, vaš je.
Hrvat kaže:
• Sahranite ga vi, kod vas je bio 50 godina.
Sluša ih Jevrej kako se svađaju pa im kaže:
• Ma daj, prestanite, ne mogu više da vas slušam, sahranićemo ga mi.
Tek će Srbin i Hrvat:
• Nemoj molim te, vi ste već jednog sahranili, pa vam je vaskrsao ...

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Idu dve nule ulicom i sretnu osmicu. Kaže jedna nula onoj drugoj:
• Vidi seljanku kako se utegla!

Baba i deda odlučili da isprobaju vijagru, i tako ti deda ulazi u spavaću sobu i kuca na vrata. Baba će:
• Ma uđi, što kucaš?!
A deda odgovori:
• Ne pitaj što kucam, već čime kucam!

Vratio se Mujo iz Francuske. Fata ga pita:
• Kakve su tamo žene?
• Znaš Fato, tamo ima dve vrste žena.
• Kako dve?
• Lepo – Mona i Monika. Mona ima malu onu stvar, a Monika veliku.
• A Mujo, u koju vrstu ja spadam? – pita Fata.
• E, ti si Fato, harmonika!

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.