VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Idu dve nule ulicom i sretnu osmicu. Kaže jedna nula onoj drugoj:
• Vidi seljanku kako se utegla!

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Ko su prvi vesnici proleća u Sloveniji?
• Bosanci na mešalicama!

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju.
Student začuđeno pita:
• Kako jednu, zar ne treba tri?
Na to će ribica:
• Eeee, sad je po Bolonji.

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere:
• Sosooo, je li muško ili žensko?
• Sin je!
Lala se razveseli i razdere opet:
• A koliko je težak?
• 3500 grama.
Lala sav srećan, pa se razdere još jednom:
• A na koga liči?
• Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

• Šta ti je to?
• Koje?
• To na kaputu?
• Dugme?
• Ne pravi se pametan. Ta dlaka, ... ne odgovara ni jednoj boji u krugu porodice i prijatelja!?
• Jebi se! Hoćeš DNK analizu?
• A kao smeš na analizu?
• Odvratna si! Ja tebe nisam proganjao za tragove zuba na dupetu!
• Rekla sam ti da je to od kera!
• E pa i dlaka je od kuje!