VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Mlada dama sedi na zubarskoj stolici a zubar joj kaže:
• Loše vesti, gospođice, moraću da Vam izvadim kutnjak.
• Ne dolazi u obzir, radije bih rodila dete nego izvadila zub.
• Odlučite se brzo, gospođice, da znam kako da podesim stolicu.

Razgovaraju dvojica prijatelja:
• Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom?
• Pa, polovično!
• Kako polovično?
• Ja sam došao, a ona nije!

Vlasnik ergele prekoreva džokeja posle trke:
• Zar nisi mogao bar malo brže?
• Mogao sam, ali pravila zabranjuju da se silazi sa konja.

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je:
• Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete?
• Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu.
• Pa dobro... ali zašto plačete?
• Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne!
• Pa dobro, ali šta je problem?
• A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru!
• Za ime sveta, pa zašto onda plačete?!
• Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Imao čovek papagaja koji je puno psovao. Jedno veče dođu mu gosti, a on na brzinu uzme papagaja i stavi ga u frižider, da ga ne osramoti pred gostima.
Večera prošla, ovaj zaboravi na papagaja i ode da spava. Kada se ujutro probudio otvori frižider i ugleda papagaja koji se sav sledio.
Kaže on papagaju:
• Ko to mene gledi?
A papagaj će na to:
• Pingvn pizda ti materina.