Ovo ti je prvi put

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca. • Nemam kod sebe – kaže Piroćanac. • A kod kuće? • Hvala bogu, svi su dobro.

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur: • Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ... Na to će ministar: • Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu. Pandur odgovara: • Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Muškarac i žena se voze hotelskim liftom, i na izlasku muškarac ženu nehotice laktom udari u sisu. Okrene se i poče da se izvinjava šaleći se: • Gospođo, ako Vam je srce mekano kao sisa, oprostićete mi? A ona će: • Mladiću, ako je Vama tvrd kao lakat, ja sam u sobi 307!

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres? • Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će: • Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj. Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo. • Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene? • More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Postoje ljudi koji ostaju praznih šaka čak i kada se uhvate za glavu!

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će: • Teto, tata mi je zadavio mačiće! Komšinica će, zgranuta: • Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove. • Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

Razgovaraju dvojica penzionera: • Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske? • Sećam se. • E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita: • Šta je, bolan, od koga bežiš? • Ma juri me neki ludak! • Pa kako izgleda? • Ima dugačku kosu i skroz je ćelav. • Kako to može? • Pa kažem ti da je ludak!

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže: • Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim. • Nemoj tako - kaže zec. • Jok, ti ćeš - kaže vepar. • Ja sam čarobni zec! • Šta to mene boli đoka? • Pa, ispuniću ti tri želje. • Crkni.