VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju Mujo i Haso:
Mujo reče:
• Haso, čuo sam da si se oženio!
• Jesam! - odgovori Haso.
• Pa za koju? - upita Mujo.
• Pa gledaj 'vako: ja njih četiri stavio u liniju da im uradim test inteligencije: pitam prvu kol'ko je 2 i 2? - ona kaže 4. Vidim ja da je pametna, matematičarka ... Pitam isto drugu, ona kaže nekad četiri, nekad pet ... Vidim ja filozofkinja, nema šta! Pitam isto treću, a ona mi odgovori: Kako ti, Mujo, hoćeš, tol'ko je! ... vidim ja iz dobre porodice, ima poštovanje ...
• Pa koju si onda izabr'o? - znatiželjno će Mujo.
• Pa, onu četvrtu, sa najvećim sisama! - odgovori Haso.

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška?
• Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita:
• Babo, možeš mi pomoći oko zadataka?
Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom:
• Jašta ću! Da čujem.
Klinac pročita zadatak:
• Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra?
Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi:
• Kažeš, mali se zove Ibro?

Komšija se posvađao sa ženom i isključio wi-fi.
• Pa komšo, brate, kakve veze ja imam sa vašom svađom?

Raskinuo sam sa devojkom zbog verskih neslaganja ... Nije me prihvatila za Boga!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Kakva je razlika između žene i teroriste?
• Sa teroristom su pregovori mogući!

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Bile tri snahe koje su se stalno žalile na svoje svekrve. Jednog leta svekrve su autobusom krenule na more, ali je posle nekoliko sati autobus imao udes i niko u njemu nije preživeo ... Dve snahe su se veselile, a jedna je plakala. Druge dve se začude i pitaju je zašto plače. Tek će ona:
• Moja svekrva je propustila autobus!

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće:
• Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku!
Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče:
• Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ...
A on će njoj na to:
• Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!