VICOTEKA

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Tinejdžerka ide na ples, a majka je upita:
• Dobro, ćero, zar bez gaćica ideš na ples?
• Ni ti mama kad ideš na koncert ne staviš vatu u uši!

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita:
• Koga nema?
A Perica dobaci:
• Svi ga imamo!

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Mujo i Fata na odmoru u Crnoj Gori, kad god su u restoranu, Fata uvek naručuje mešano meso i ostala dobra jela, a Mujo samo salate. Primeti to konobar posle nekoliko dana pa pita Fatu:
• Gospođo, dozvolite mi da Vas pitam, zašto Vi uvek naručujete samo mešano meso, a Mujo samo salate?
Fata će na to:
• Pa, kad jebe k`o zec, neka i jede k`o zec!

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Fata pita Muju:
• Jesi li poneo peškir?
• Ne, naravno, ... kad ćeš naučiti, peškir se ne nosi na odmor, nego sa odmora kući!