VICOTEKA

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Marica dođe kući iz škole sva nasmejana i kaže mami:
• Perica mi je danas pokazao svoju pišu!
Pre nego što je preneražena mama uspela bilo šta da kaže, Marica nastavi:
• Podsetio me je na kikiriki!
Mama odahnu i nasmeja se:
• Tako malen je bio?
Marica odgovori:
• Ne, ... bio je tako slan!

Mladić uzbuđeno priča majci kako se napokon zaljubio i planira da se venča. Reče:
• Sutra ću dovest tri žene kući, a ti pokušaj da pogodiš koju ću oženiti.
Majka se složi sa tim planom. Sledećeg dana on stvarno dovede tri prelepe devojke i reče im da sednu na kauč da svi zajedno malo porazgovaraju ... Nakon toga upita:
• U redu, mama, pogodi koju ću ženiti!
• Onu u sredini - odgovori ona bez oklevanja.
• Neverovatno! Kako si znala? - upita on.
• Ona mi se ne sviđa - odgovori majka.

Žena srednjih godina kod ginekologa:
• Doktore, neka i moj muž uđe u ordinaciju.
• Gospođo, nije valjda da nemate poverenje u mene, ja sam fini gospodin.
• Znam, doktore. Ali Vaša medicinska sestra je u čekaonici sama sa mojim mužem, a moj muž nije fini gospodin ...

Šta je to `Šumadijski stereo`?
• Kad Milojko skine jednu čarapu i baci je na jednu stranu, zatim skine drugu čarapu i baci je na drugu stranu, pa se čarape `čuju` i sa jedne i sa druge strane.

Nastavnica plavuša povela đake u kabinet biologije i pred vratima ukapira da je zaboravila ključ, pa kaže đacima:
• Vi uđite, a ja odoh po ključ!

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!