VICOTEKA

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

U nekoj šetnji posle posla, jedan programer se poverava drugom:
• Znaš, imam problem ... neće da mi se digne ...
• Jesi li probao iz safe moda?
• Jesam. Neće ...

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže:
• Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou!
• Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu?
• Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Vampir ide ulicom i vuče mrtvački kovčeg sve do svog zamka. A na vratima zamka stoji mali vampir i kaže:
• Joj tata, zar opet konzerve za večeru?

Sve je lakše kada si mlad. Ja sam nekada mogao da obučem L majicu jer sam bio 12 kilograma mlađi.

• Kako se zoveš?
• Maja.
• Skraćeno od...?
• Promaja, pizda ti materina!

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zove čovek ludnicu i pita:
• Je li soba 10 slobodna?
• Momenat, samo da proverim.
Da, slobodna je. Zašto?
• Znači pobegao sam!