VICOTEKA

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu.
• A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav.
• Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat!
• Onda me osudite i za silovanje!
• Zašto za silovanje?
• Pa, imam i za to potreban alat!

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Pita Mujo:
• Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio?
• Šta, bolan?
• Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica.
• I, šta je bilo?
• Pa ništa  ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Ušao Mujo u autobus i kondukter mu kaže:
• Hajde Mujo, kupi kartu.
Mujo odgovara:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Kondukter:
• Moraš bolan, Mujo, ili će te policajci prebiti!
Mujo opet:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Panduri ga prebiju i kažu:
• Mujo, mi te isprebijasmo a ti i dalje nećeš da kupiš kartu!
Mujo:
• Neću, imam mesečnu!

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Stranci ne razumeju da letva, zemlja, patos i beton nisu građevinski materijal, već faze pijanstva.

• Mujo, zašto ba imaš perje u nosu?
• Pssst, ćuti, šmrk'o sam koku.