VICOTEKA

Došla senilna baba na autobusku stanicu da kupi kartu.
Baba:
• Dajte mi jednu kartu do Muda.
• Bako, nema tog mesta.
A baba opet:
• Ma dajte mi jednu kartu do Muda!
• Ali bako, nema tog mesta ... da niste mislili na Jajce?!
Baba:
• Joooj, jeste ... znala sam da se nešto vrti oko kurca.

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Dođe neki mladić u kafić i ugleda stariju gospođu pa kaže:
• Stara koka, masna supa.
A ova će njemu:
• Mlad slon, mala surla ...

Ode Mujo na more i uspe mu da zavede plavokosu strankinju i odvede je u hotel. Krene sa predigrom, pa na glavni deo, i posle dva sata završi posao. Pošto je znao malo engleski, pita je:
• You finish?
• No - odgovara ona.
Šta će Mujo, krene opet da je obrađuje, smišljajući usput nove poze. Posle tri sata, sav znojav, upita je:
• You finish?
• No - opet će ona.
Mujo u neverici, ali ne želeći da osramoti svoje Bosance, poslednjim atomima snage krene opet u akciju. Posle četiri sata, sav iscrpljen i bez daha, prošaputa:
• You ... you finish?
• No... I’m Swedish!

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ...
• Maaamaaaaa!
• Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...

Mujo bio šegrt u kovačkoj radnji. Kaže majstor kovač Muji:
• Sada ću kliještima uzeti užarenu potkovicu iz peći i kad ti klimnem glavom, ti čekićem udari po njoj ...
Ne zna se šta je kovač rekao Muji kada se osvestio!

Chuck Norris je sam sebe držao na krštenju.

Uđe plavuša u apoteku i pita:
• Oprostite, imate li test za trudnoću?
• Naravno - odgovara apotekar.
• A, jesu li teška pitanja?

Ne kaže se "švaler iz komšiluka", nego "faktor stabilnosti u regionu".

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...