VICOTEKA

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Šta je to nedefinisani osećaj?
• Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Dođe Perica iz škole i kaže tati:
• Tata, tata, rekao mi je Ivica da sam peder!
• I? Jesi ga udario šakom u glavu? - upita ga otac.
• Ma nisam tata!
• A zašto nisi?
• Pa, sladak je ...

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

• Doktore, zvoni mi u ušima.
• Pa, javite se.

Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino:
• Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi - reče sarma.
Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino:
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma.
Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino.
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!

PAŽNJA! Pre puštanja jezika u pogon, obavezno proveriti da li je je mozak uključen!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.