Nemam kad

Pitaju Crnogorca: • Šta radiš? On odgovara: • Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

• Doktore, kada ćete znati šta mi je? • Sutra, ... posle obdukcije.

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: • Čoveče, šta se desilo? • Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao. Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je: • Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao. Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je: • Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Došli gosti kod Piroćanca i vide da ovaj na reveru nosi crnu traku. Pitaju ga za razlog, a on odgovara: • Ma, juče mi umro otac ... • Čoveče, kako umro kada smo ga jutros videli naslonjenog na kapiju?!? • A, to smo ga mi naslonili da primi penziju kada dođe poštar.

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu: • Gde su žene najkovrdžavije? • U Africi – odgovori ova. • Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci? • Znam, platu – odgovori ona. Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući: • Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg: • Moj ti je, bre Radojko, 15. • E, Milojko, moj ti je 37. • Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće! Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi. • Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti? • Kako čime? Pa toplomerom.

Zaustavi policajac vozača: • Da li ste nešto popili? • Popio sam jedan kapućino. Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita: • A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše: • Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april? • Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac: • Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi! Francuz: • Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako! Turčin: • Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti! Bosanac: • Ja sam ponosan na sebe! Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju: • A zašto? • Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!