VICOTEKA

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Mujo stoji pred automatom za koka-kolu, ... ubaci kovanicu i izađe jedna limenka kole. Ubaci Mujo još jednu i opet izađe limenka, ... i tako Mujo nastavi dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza njega ne pobuni i reče:
• Oprostite gospodine, jeste li gotovi više? I mi smo žedni.
A Mujo će na to:
• Dok Mujo dobija, Mujo igra!

• Po jednom istraživanju, stanovnik Šumadije u proseku prepešači oko 1500 kilometara na godišnjem nivou!
• Po drugom istraživanju, stanovnik Šumadije popije prosečno oko 90 litara alkohola na godišnjem nivou.
• Iz priloženog se može zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara na 100 kilometara.

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Razgovaraju dve bake, pa prva kaže:
• Sestro slatka, vidiš li ti kolika je kriza?
• Jese, jeste - odgovori druga - baš malo pre, dok sam izlazila iz zgrade, videla sam tri momka kako puše jednu istu cigaru!

Kada se najbolje vide leteći tanjiri?
• Kada sapleteš konobara!

• Joj doktore, boli me, evo tu ... stomak ...
• Dobro, dobro, sad ćemo pogledati, hajte vi skinite se.
• Ajoj doktore, mene je sram, aj' ti prvi!

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.