Ne mogu da pronađu toliko ljudi

Zašto Crnogorci ne organizuju Velikog brata? • Zato što ne mogu da pronađu toliko ljudi koji se ne poznaju.

Uhapsili panduri Cigu: • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Oni opet udri, udri, udri po njemu. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija: • Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška? • Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Žali se Mujo Hasi: • Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ... • Pa zameni ih – kaže Haso. • Ma, ne mogu Haso! • Što bolan. Nove su, imaš račun ... • Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže: • Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Pita Mujo: • Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio? • Šta, bolan? • Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica. • I, šta je bilo? • Pa ništa ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Majka pita Pericu: • Perice sine, kako je bilo na takmičenju iz gramatike? • Neznam!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Jebo državu u kojoj je krvni pritisak veći od penzije.