VICOTEKA

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Došao Nemac kod doktora i kaže:
• Doktore, hoću da od mene napraviš Engleza!
Doktor će na to:
• Nema problema, samo ću morati da te operišem i izvadim ti pola mozga.
• Nema problema - odgovori Nemac.
Posle operacije, doktor se izvinjava Nemcu:
• Izvinite, došlo je do nekih problema, mi smo greškom izvadili tri četvrtine vašeg mozga!
A Nemac će:
• Mama miaaa!

Šta Bog ne voli da čuje?
• Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Pita učiteljica decu:
• Šta je to herojstvo?
Javi se Perica i kaže:
• Herojstvo je kad nekom spaseš život.
• Bravo Perice! - kaže učiteljica.
• A jesi li ti nekom spasao život?
• Jesam, svom sestriću!
• A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica.
• Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče:
• Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?!
• Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed.
• To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju?
• Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

• Ajmo kod mene kući.
• Ne mogu, imam dečka.
• Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Profesor matematike šalje faks ženi:
• Draga, sigurno shvataš da su ti 54 godine, a ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti da zadovoljiš. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previse povrediti ili uznemiriti. Nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž.
Kada je stigao do motela, na recepciji ga je čekao faks koji je upravo pristigao od njegove žene:
• Dragi moj, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a obzirom da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš kako 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.