Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Došao čovek kod doktora i počinje priču: • Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest. • Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti. • Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu. • Pa dobro, pogledaću i nju. • Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu. • Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti. • Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu. • Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor. • Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče. • A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom. • Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže. • Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara. Perica odgovara: • Malo je to ćale, komšija daje dve hiljade da ne sviram.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas: • Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?! Radnik: • A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo! Još ljući glas: • Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor! Radnik: • A znaš li ti s kim razgovaraš? Direktor: • Nemam pojma?! Radnik: • Onda možeš da mi ga popušiš!

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj: • Udaje mi se unuka, ako Bog da! • Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja? • Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Mujo će Hasi: • Haso, danas sam ti spasao ženu od silovanja. • Hvala ti puno, a kako se to desilo? • Uspeo sam da je nagovorim!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže: • Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati. Drugi kaže: • Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati. Treći kaže: • Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!