Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Mujo i Haso na turističkoj turi po Španiji odluče da vide i poznatu atrakciju, koridu. Dođu oni, sednu, pa nezadovoljan Mujo reče: • Vidi onog klovna sto maše onom crvenom krpom, već mi je dosadio, pa kada će već jednom početi prava predstava? Čuju ih Španci pa se naljute i pošalju Muju u arenu jer ako toreador ništa ne valja, sigurno Mujo zna bolje. Uletee Mujo u arenu. Bik se naroguši, pojuri na Muju, a Mujo jadan skamenjen od straha potrči koliko ga noge nose. Ali odjednom bik se okliznu i padne, Mujo mu pritrči, zamahne mačem i ubije ga. Na to oduševljena publika počne da viče: • Mujo, Mujo, ... Vraća se Mujo sav razdragan, i pita ga Haso: • Bolan Mujo, kako li ti je samo bilo u areni, da sam ja bio tamo ja bih se usrao od straha? Na to će Mujo: • E budalo, pa šta misliš na šta se bik okliznuo?

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera: • Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek. Ona će na to: • A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Učiteljica pita Pericu: • Perice, koliko znaš o Platonu? Perica: • Isto koliko i Platon o meni.

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Razgovaraju dve gluve babe: • Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak? • Ma jok, bre, danas je četvrtak. • A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Ove godine mi ne gine nudistička plaža, nemam ni za gaće!

• Tata, izlazim sa prijateljima. • Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju! • Ma daaaaj! Šta onda da obučem? • Bilo šta drugo, Miloše!

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze: • Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh? Pop: • Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude. Sutradan dođe i baba pa kaže: • Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh? Pop: • Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete. Baba: • A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu? Pop: • Naravno ... Baba: • Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli: • Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku. • Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.