VICOTEKA

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Fata i Mujo bili su na odmoru u Teksasu. Mujo je oduvek želeo autentične teksaške špic - čizme kaubojke. I tako, kupi on par, obuje ih i vrati se u hotel, hodajući ponosno.
Uđe u sobu i reče Fati:
• Primjećuješ li štogod drugačije u vezi sa mnom?
Fata ga pogleda i reče:
• Ne.
• Dobro pogledaj.
• Fata pogleda još jednom i reče:
• Ne, ništa.
Frustriran, Mujo odjuri u kupatilo, skine se i vrati u sobu potpuno go, ali sa čizmama na nogama. I opet upita Fatu:
• Primjećuješ li SAD štogod drugačije?
Fata digne pogled i reče:
• Mujo, šta je drugačije? Visi danas, visio je juče, a i sutra će opet visiti.
Besan, Mujo zaurla:
• A ZNAŠ LI ZAŠTO VISI, FATO?!
• Ne - odgovara ona.
• VISI ZATO JER GLEDA MOJE NOVE ČIZME!
Fata zamišljeno pogleda i reče:
• Trebao si kupiti šešir, Mujo, trebao si kupiti šešir ...

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu.
• A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav.
• Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat!
• Onda me osudite i za silovanje!
• Zašto za silovanje?
• Pa, imam i za to potreban alat!

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže:
• Majke ti, pogledaj onu pijanduru!
• A, ko ti je taj? - upita muž.
• Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga.
• O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Službenik za naplatu parkinga prilazi mladom gospodinu koji je upravo uparkirao svoj auto:
• Gospodine, danas ne smete ovde da parkirate auto. Ovuda danas prolaze članovi Vlade.
• Ne brinite. Imam kasko, osiguran je od krađe. - odgovori čovek.

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna:
• Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.