Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Čovek se oženio i prvu bračnu noć stigli mladenci kući. Mlada ode do kupatila da se malo dotera i sredi. Izlazi mlada gola a muž će: • Jaoooo draga što si lepa i seksi, daj da te slikam! • Što da me slikaš? • Ma da te imam uvek pored srca. • Dobro dragi, slikaj me. Muž je uslika pa ode on isto do kupatila i izlazi go: • Mužiću moj dragi, daj i ja tebe da slikam! On sav ponosan, pita je: • A zašto da me slikaš? • Pa da mogu da uvećam!

Baba našla nekog dedu, pa hoće da se uda, ali je zanima njegovo imovinsko stanje, pa ga pita: • Je li, šta imaš od pokretne, a šta od nepokretne imovine? • Od pokretne imovine imam protezu, a od nepokretne - onu stvar između nogu!

U zatvoru razgovoraraju dvojica zatvorenika: • A zašto si ti ovde? • Zbog genetskih nedistataka. • Kako to? • Rođen sam sa suviše dugim prstima i suviše kratkim nogama.

Kaže Perica učiteljici: • Napisao sam pesmicu o seksu. • Hmm ... Perice, ... hajde da čujemo. • Ustanem rano, idem u školu, učim ... malo se igram, pa onda opet učim ... i tako ponovo svakog dana. • Pa dobro Perice, a gde je tu seks? • Pesma se zove: Jebeš takav zivot

Kako ćemo živeti 2025. godine? • Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Trčali Crnogorac i Italijan na sto metara. Italijan pobedio. Radio Podgorica javlja: • Veliki uspeh, drugo mesto za Crnu Goru, takmičar iz Italije na cilj stigao pretposlednji!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Izašao Mujo na balkon pre spavanja da zapali još jednu, kad ugleda dvoje mladih pred ulazom u zgradu. Pipkaju se oni, pa će mala: • Jooj, nemoj po ruci, boli me nešto ... Mladić je poljubi u ruku, pa upita: • Je l' prošlo? Mala veselo odgovori: • Joj, je! Drpaju se oni još malo, pa će mala mudro: • Jooj, nešt' me zaboljela usna ... Mali se taman nagne prema njoj da je poljubi, kad će Mujo s balkona: • Je l', mali, je l' ti lečiš i hemoroide?

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ: • Nazdravlje!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?