Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja: • Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Probudi se narkoman i izađe na terasu da zapali džoint. Ispuši on jedan, kad iznenada neka bleštava kugla preleti preko neba. On se začudi, ali zapali drugi džoint. Opet sjajna kugla preleti preko neba. Narkoman pomisli da nešto nije u redu i vrati se u sobu. Ugleda ga mama i upita ga: • Sine, pa gde si ti bio? On odgovori: • Na terasi, majko. • Pa zar dva dana?!

Crnogorac jede nekakvo pecivo u pekari i nađe dlaku. Priđe prodavačici i upita: • A, đevojko, sa čim je ovo pecivo? • Sa jajima, kaže ona. • E pa, drugi put obrijte jaja.

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva. • E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova. • Nemoj bre gazdo, sramota. • Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav. • Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže. • Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo. Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše: • Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva. Tek će Ciganka: • Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita: • Da li ovde stanuje Marko? • Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Zašto Crnogorci dolaze u Srbiju? • Zato što su čuli da u Srbiji nema posla.

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali: • Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ... Srpkinja: • Ma, ja sam dobila kurac ... Hrvatica: • Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže: • Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou! • Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu? • Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!