Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju: • Kuku, tatko, da neje majka umrela? A tatko će: • Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

Razmišlja Mujo naglas: • Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?

Po čemu se razlikuju kurva i kurveštija? • Ova druga je veštija.

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže: • Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne. Čovek odgovari: • Oprostite, ja sam daltonista. Policajac će na to: • Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Utrči Haso u kafić: • Mujo! Neko ti je ukrao auto! • Jesi li video ko je to bio? • Ne, ali zapisao sam registraciju.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega: • Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele. Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže: • Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva: • Gde ćeš ti, Soso? • Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio. • Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu. • Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi. • 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka. Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali: • Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan. • Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Žena galami na muža: • Ja sam tebi poput Pepeljuge! Kuvam, peglam, perem, čistim ... Muž će mirno na to: • Pa, nisam li ti rekao da ćeš živeti kao u bajci ako se udaš za mene?

Koja je sličnost između prdeža i "Otpisanih"? • Najopasniji je tihi.