Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

U Srbiji uveden novi zakon u oblasti zdravstva, ... od sada za vreme porođaja, osim muževa, u porodilištima mogu da budu prisutni i očevi.

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu? • Očeva štedna knjižica!

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže: • Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu. Otac mu odgovara: • Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik: • Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati? • Pola tri, nastavniče. • Dobro, Perice, sedi.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Razgovaraju dvojica komšija: • Dosta mi je svega, već su mi dva puta ispraznili rezervoar sa lož uljem za centralno grejanje, iako sam ga ukopao u zemlju i na njega stavio saksije sa cvećem! Drugi kaže: • Ja sam taj problem rešio za sva vremena. Kupio sam debelu crvenu tablu i na nju napisao: LOŽ ULJE • Ma ti si lud?! Kako ti je to pomoglo da ti ne kradu lož ulje? • Paaa, ... cev nije povezana na rezervoar sa lož uljem, već sam je priključio na septičku jamu. U prethodnih šest meseci su mi je već tri puta ispraznili, tako da sam i taj problem rešio!