Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Kako se zove Branko Kockica kada legne? • Lego kockica.

Mujo i Haso na turističkoj turi po Španiji odluče da vide i poznatu atrakciju, koridu. Dođu oni, sednu, pa nezadovoljan Mujo reče: • Vidi onog klovna sto maše onom crvenom krpom, već mi je dosadio, pa kada će već jednom početi prava predstava? Čuju ih Španci pa se naljute i pošalju Muju u arenu jer ako toreador ništa ne valja, sigurno Mujo zna bolje. Uletee Mujo u arenu. Bik se naroguši, pojuri na Muju, a Mujo jadan skamenjen od straha potrči koliko ga noge nose. Ali odjednom bik se okliznu i padne, Mujo mu pritrči, zamahne mačem i ubije ga. Na to oduševljena publika počne da viče: • Mujo, Mujo, ... Vraća se Mujo sav razdragan, i pita ga Haso: • Bolan Mujo, kako li ti je samo bilo u areni, da sam ja bio tamo ja bih se usrao od straha? Na to će Mujo: • E budalo, pa šta misliš na šta se bik okliznuo?

Šef kaže novoj sekretarici: • Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate? • Znam da radim prekovremeno!

Pita učiteljica Pericu: • Koja je razlika između muškarca i žene? Perica će na to: • Pa, vidite učiteljice, koji broj cipela nosite Vi? • 38. • A vaš muž? • 42. • Eto vidite, razlika je između nogu.

Kaže Nik Vujičić Saši Matiću: • Hoćeš da dobiješ šamar? A ovaj će ljutito: • E baš bih voleo to da vidim!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru: • Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara: • Ma loše bre, samo marširaju. • Kako to marširaju? - pita deda. • Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Dolazi Mile kući od doktora, a Živana ga odmah s vrata ispituje: • Mile moj, šta kaže doktor? Mile uzdahnu: • Loše, moja Živana, loše, ... kaže da sam mnogo bolestan ... toliko sam bolestan da se mogu seksati još samo 50 puta u životu. Živana se uhvati za glavu: • Jaooo, crni Mile, moramo onda da napravimo listu, da znamo gde, kako i kad! Mile slegnu ramenima: • Napravio sam ja već listu u tramvaju, na putu kući, al' tebe nema na njoj!