VICOTEKA

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg:
• Moj ti je, bre Radojko, 15.
• E, Milojko, moj ti je 37.
• Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće!
Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi.
• Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti?
• Kako čime? Pa toplomerom.

Kako Ciga organizuje orgije?
• Mirno u krugu porodice!

Idu dva Ciganina uzbrdo u konjskim kolima i najednom konj prdne. Jedan Ciga pita drugog:
• Šta to kandela?
• Kandela lamela - odgovori drugi.

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže:
• Brate, nisam jeo tri dana ...
A Zemunac mu odgovara:
• Moraš, brate, makar na silu!

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva.  Dolazi policajac i pita:
• Šta ti je to?
• Prodajem koštice od šljiva.
• A čemu služe?
• Pojedeš jednu, pa budeš pametniji.
• A pošto ti je to?
• 5 evra komad.
• Daj jednu.
Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže:
• Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne!
• Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji!
• Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja:
• Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica.
Piroćanac se okrene i pođe iz radnje.
• Pa kuda ćete? – upita prodavac.
• Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu.
• Šta joj je? – pita doktor.
• Ne čuje dobro.
• Koliko je oštećenje sluha?
• Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
• Fatoooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
• Fato, šta ima za ručak?
• Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!