VICOTEKA

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala se zbuni i upita:
• Ta za koga se udaješ?
Anđelka veselo reče:
• Za Spiru iz tvoje firme!
Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče:
• Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te!
Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala za svaki slučaj upita:
• Ta za koga sad?
Anđelka veselo ispali:
• Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme!
Lala se opet počeša i reče:
• Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi!
Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve:
• Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca!
Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče:
• Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče:
• Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune.
Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita:
• Šta bi ti uradio?
Taksista odgovori:
• Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu:
• Pošto su krastavci?
• 100 dinara – kaže baka.
• A paradajz?
• 150.
• A spanać?
• 250.
• Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama.
• Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Učiteljica ispisuje na tabli sledeću rečenicu:
• On ne voli devojke.
Potom pita Pericu:
• Perice, reci mi šta je "on" u rečenici?
• Peder, učiteljice - odbrusi Perica.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.