Mi smo iz pošte

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Doživeo Lala kliničku smrt. Čim je došao sebi, sjate se razne tajne službe. Prvo ruska. Pitaju ga: • Ima li Boga? Lala kaže: • Ima. Rusi mu plate milion rubalja da ne priča da ima Boga. Onda do njega dospe tajna služba Vatikana i pita ga: • Da li ima Boga? • Nema - kaže Lala. Papini izaslanici mu daju milijardu evra da ne priča da nema Boga. Onda dođe CIA i pita Lalu: • Ima li Boga? • Ima - kaže Lala - al' je crnac!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Nisam ginekolog, ali mogu odmah da prepoznam pičku od čoveka.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica. • Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

• Dokle ćete? • Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ... • Do mosta znači, ...?

Negde na selu, svekrva pita snaju: • Snajka, znaš li ti da upregneš konja? • Bože majko, ... deset godina sam u braku, znam sve o konjima!

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto. • Ništa, samo je vrtela glavom. • Čijom, svojom ili tvojom?

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ... • Čiko... a ko si ti? • Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!