VICOTEKA

Pričaju dva starija Crnogorca:
• Kako ti je u penziji?
• Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara.
• A mislite da će vam sahrana biti jeftinija?
• Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

Unuka:
• Bako, kako je to imati seks prvi put?
Baka:
• Isto kao kada imaš klimav zub!
Unuka:
• Ne razumem, kako to misliš?
Baka:
• Paaa ... boli, ali ne daš da ti ga izvadi!

Došao Mujo kod psihijatra i kaže:
• Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim.
Psihijatar:
• Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima?
Mujo:
• Piše: Vuci

Mujo i Fata završili u ludari. Jednog dana, šetaju se njih dvoje pored bazena i Mujo se oklizne, padne u vodu i počne da se davi. Fata skoči za njim, uspe nekako da ga izvuče i spase ga. Sve to videla je glavna medicinska sestra i narednog dana dođe ona kod Fate i kaže joj:
• Fato, imam jednu dobru i jednu lošu vest! Dobra je da ćemo te pustiti iz bolnice jer si bila hrabra i spasila Muji život! A loša je da se Mujo obesio u kupatilu kaišom!
Fata će na to:
• Ma nije se on obesio, to sam ga ja stavila da se osuši! Nego, kad ćete me pustiti odavde?

Pop sretne Zemunca i kaže:
• Hristos vaskrse, mladiću!
Zemunac odgovara:
• Čuo sam brate, znači strašno!

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest.
• Daj prvo dobru.
• Dobili smo popust u auto servisu ...

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.