VICOTEKA

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

U meni spava genije, a budala je uvek budna.

Pita Fata Muju:
• Mujo, gde su Alpi?
Mujo će zbunjeno:
• Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Kaže Mujo Sulji:
• Spavao sam ti sa ženom.
A Suljo će njemu:
• Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Lako je današnjim klincima, ... kada sam ja bio mali, majka je protiv fleka koristila vrbov prut, a ne Veniš!

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!