VICOTEKA

Baki stiže paket od unuka iz vojske. Otvara ona paket, kad unutra kašikara i papirić na kom piše:
• Bako, ako povučeš ovu alkicu, dobiću tri dana odsustva!

Pita Mujo Fatu:
• Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna?
• Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata.
• Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Zašto žene uvek gledaju porniće do kraja?
• Očekuju venčanje.

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze:
• Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja!
• Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

Prve bračne noći skida se Crnogorac, a mlada će:
• Auuu junače, pa maaaali ti je!
• Ma bjež' ženetino, čini ti se što je soba velika!

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!