Preko sto metara

Na velikom takmičenju, bacač koplja kaže svom kolegi: • Danas se moram jako potruditi, u publici je i moja tašta. Kolega odgovara: • Čoveče, to je preko sto metara, teško da ćeš je pogoditi!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu? • Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Tri žene stalno zajedno piju kafu u firmi i časkaju u vreme pauze. • Zamislite, - reče jedna od njih, - pipnem ja jutros jaja mome Miši, a ona hladna kao led. Sutradan druga kaže: • Proverila sam, i mome Milanu su isto ledena jaja. Baš je to čudno! Sledećeg dana nema one treće žene. Ona se pojavi tek posle pet - šest dana sa vidljivim modricama i šljivama ispod očiju. • Pa gde si ti ? - pitaju je. • .... i ja pipnuh jaja mome Milisavu, a ona vrela! - pitam ga ja - A, kako to da su tebi vrela, a Miši i Milanu su jaja hladna ... bolje da sam ćutala!?

Nakon godinu dana braka žena kaže svom suprugu: • Znaš, bila sam mnogo glupa kada sam se za tebe udala. A muž će na to: • Da, znam draga, ali bio sam ludo zaljubljen i nisam na vreme primetio.

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće. • Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo. • Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Kaže devojka svom udvaraču: • Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu. • Ah, ma nije to ništa naročito ... • Pa, ... tako sam i čula.

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven? • E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso. • E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo. • Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta? • E, nemam ti ja veze sa Mocartom. • E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu. • Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara? • Nisam. • E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže: • Ja ću njemu da pokažem! Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče: • Vojniče, imam posao za tebe. Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku: • Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu. Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže: • Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!