VICOTEKA

Mama, mama, zašto guramo auto u provaliju?
• Ćuti sine, probudićeš tatu!

Bio Ciga i imao tri deteta. Dva su bila krupna a treće sitno. Kad je Ciga bio na samrti, pita ženu:
• Je li ženo, kaži mi iskreno, je l' ovo treće dete moje?
Žena se zakune i reče da je njegovo. Kad je Ciga umro, žena mu okrete leđa pa reče:
• Dobro da me ne pita za prva dva ...

Razgovaraju dve plavuše:
• Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ...
• Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga?
• Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče:
• Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Pričaju dva Ciganina preko mobilnih telefona:
• Čuj brate, nemoj da prićaš po ciganjski, ... će nam naplatu roming!

Pričaju dve plavuše:
• Jesi li čula da je Peru odžačara udario auto?
• Strašno! Više nismo sigurne ni na krovu!

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Počeo Ciga da krade ugalj iz rudnika. Jedan dan ga uhvati portir, a Ciga će:
• Gospodin portir, nisam ja lopov, da mi umreš ako lažem! Ja to nosim kući da se deca igraju. Ako neće da se igraju, ima sve da bacim u šporet!

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.