Krive kašike

Stave mi eurokrem u frižider i onda me napadaju što su sve kašike u kući krive!

Kako zovu plavušu koja ne puši? • Ma, ne zovu je uopšte!

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Ide policajac ulicom i kaže mu Perica: • Pozdravio te Đuro. • Koji Đuro? • Koji ti je tur'o. Tako Perica zezne policajca par puta, ovaj se požali inspektoru, pa mu kaže inspektor: • Ti sad njega zajebi, kaži mu pozdravio te Pero, kad on pita koji Pero, ti kaži onaj koji te der'o. Sutran naiđe policajac na Pericu, pa kažee: • Ej mali, pozdravio te Pero. • Znam, rek'o mi Đuro. • Koji Đuro? ...

Nikada neću zaboraviti mudre ujakove reči, malo pre nego što sam odsekao sebi palac na ruci: • Idem do garaže, a ti ne pipaj ovu sekiru!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Kako od ćurke napraviš zmiju? • Oženiš se njome!

Pita učiteljica Pericu: • Koja je razlika između muškarca i žene? Perica će na to: • Pa, vidite učiteljice, koji broj cipela nosite Vi? • 38. • A vaš muž? • 42. • Eto vidite, razlika je između nogu.

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita: • Odakle ti te jabuke? • Od komšije Ljube. • Da li on zna za to? - upita ga otac. • Da. Trčao je za mnom sve do kuće.