VICOTEKA

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu:
• Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem.
• Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Pita mala zmija mamu zmiju:
• Mama, jesmo mi otrovne zmije?
• Jesmo!
• A jesmo li jako otrovne?
• Jesmo, jako smo otrovne!
• Au, a ja se ugrizla za jezik!

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam!
• Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ...
• Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita:
• Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog?
Kaže on meni:
• Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu.
• Dvadeset eura - kaže ona.
• A kakva je to biljka?
• To je biljka iz porodice kaktusa.
• E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

Šta penzioner nosi u gaćama?
• Minuli rad i dva svedoka.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...