VICOTEKA

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu:
• Pijani ste!
• Nisam!
• Dunite u balon!
• Ne mogu, imam astmu.
• Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv!
• Ne mogu, imam leukemiju.
• Onda izađite da hodate po liniji!
• Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu:
• Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića!
Mujo skrušeno upita:
• Pa dobro, šta ćemo sad?
Fata slegne ramenima:
• Pa naspi još jednu ...

Izlazi devojka iz solarijuma reš pečena ... Radnica se okreće njenom dečku koji ju je čekao i pita ga:
• Šta ćete od priloga?

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Zašto je Vitez Koja ogorčen?
• Zato što ga nisu primili u Nindža Kornjače.

Microsoft, služba za podršku korisnicima, telefon zvoni:
• Dobar dan, upravo instaliram operativni sistem Windows Vista, šta treba da stisnem?
• Najbolje stisnite palčeve!

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Došla žena u posetu mužu u zatvor, pa ga pita:
• Kako se osećaš, dragi?
• Kao kod kuće – odgovori muž.
• Baš se radujem, a kako to kao kod kuće?
• Pa ovako: jelo je neukusno, garderoba neispeglana, nema seksa, a ne smem ni da izlazim!