VICOTEKA

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Njih dvoje razgovaraju, ona:
• Je l' ti izgledam debelo u ovim pantalonama?
• Hoćeš li se ljutiti ako ti kažem istinu?
• Ne, neću, reci ...
• Jeb'o sam ti prijateljicu ...

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Fata pita Muju:
• Mujo, sećaš li se one scene iz "Niskih strasti" kad Šeron Stoun prekršta noge?
• Sećam se, naravno!
• To nisi zaboravio? A hleb da kupiš, jesi?

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Ulazi Mujo u krevet pijan kao torba. Mujo:
• Fato, baš nam je dobro!
Fata:
• Tebi možda je, a meni je zlo od tebe!
Mujo:
• Dušo, matičar je rekao u dobru i zlu, opusti se i spavaj!
Fata:
• A rekao je i dok nas smrt ne rastavi, pa se ti opusti i spavaj!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.