Ja sam nepismen

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže: • Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva! Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega: • Šta je, Cigo, ne možeš? • Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Doživeo Lala kliničku smrt. Čim je došao sebi, sjate se razne tajne službe. Prvo ruska. Pitaju ga: • Ima li Boga? Lala kaže: • Ima. Rusi mu plate milion rubalja da ne priča da ima Boga. Onda do njega dospe tajna služba Vatikana i pita ga: • Da li ima Boga? • Nema - kaže Lala. Papini izaslanici mu daju milijardu evra da ne priča da nema Boga. Onda dođe CIA i pita Lalu: • Ima li Boga? • Ima - kaže Lala - al' je crnac!

Na nekoj reci, na jednoj obali je bio meda koji je jeo kupine a na drugoj zeka. Zeka: • Ej medo, dođi da vidiš šta sam ja video! • Ma ne mogu, zeko, jedem. • Ma dođi kad ti kažem, iznenadićeš se! • Neću! - odbrusi mu meda. Ali zeka i dalje navaljuje i meda popizdi pa reši da ipak ode kod zeke. Uđe u vodu i zamalo se ne udavi. Kad je došao kod zeke, zeka mu kaže: • Ej medo, vidi koliko na onoj drugoj strani ima kupina!

Kaže žena programeru: • Dragi, ja hoću da imamo dete. Programer: • OK, lezi, sad ću da ga instaliram!

Dolazi Šešelj iz Haga, pali TV i kaže: • Ova 'Mala nevesta' još traje?!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara: • Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola. • Nemoj Štef, kaj bu selo reklo? • Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo! • Dobro, ali samo do pola - pristane Mara. Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže: • Stavi i drugu polovicu! • Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo. • Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom? • Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata? • Zato što nema muda.

Razgovaraju dve komšinice: • Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana? • A, to je student četvrte godine medicine ... • Redovan? • Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...