Četrnes novčanika brate

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan: • Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku! • Joj brate, kol'ko su ti ukrali? • Četrnes' novčanika brate!

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita: • Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo? Stanija: • Kako oćeš, pa da ručamo.

Kako Ciga organizuje orgije? • Mirno u krugu porodice!

Kaže Mujo Sulji: • Spavao sam ti sa ženom. A Suljo će njemu: • Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Profesor filozofije drži predavanje studentima: • Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju. • Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student. • Sto posto! - odgovori profesor.

Ko se kreće brzinom svetlosti? • Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja? • Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe? • Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu: • Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo? Perica odgovori: • Josip Broz Tito. • Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne: • Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam mazga. • A šta je to mazga? • To je kada ti je ćale konj, a keva magarica. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam Vučjak. • Šta je to vučjak? • To je kada ti je ćale vuk, a keva pas. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam konjska muva. • Eee, ne zajebavaj.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Muž se žali ženi: • Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika! • Kako znaš da je on, možda sam ja? • Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...