Četrnes novčanika brate

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan: • Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku! • Joj brate, kol'ko su ti ukrali? • Četrnes' novčanika brate!

Sin pita majku: • Mama, šta se radi s automobilom koji više ne može da se vozi? • E, sine moj, onda ga neko proda tvom tati!

Priča Mujo Hasi: • Prošle noći sam sanjao strašan san. • A šta to? • Sanjao sam da jedem špagete! • Šta je tu, bolan, strašno? • San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Bračni par gleda televiziju. Upravo počinje dokumentarac o glodarima, tad muž zavapi: • Pobogu ženo, nećemo valjda gledati ove pacove? • Pacove? To ti je dokumentarac o glodarima! • Glodari, pacovi, miševi ... Sve je to isto, zar ne misliš da su svi jednako odvratni? • Naravno, mišiću moj!

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Šta je Zmaj? • Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Policajac kaže kolegi: • Čitav vikend sam proveo uz kanal Dunav-Tisa-Dunav. • Ja taj kanal nemam na kablovskoj - odgovori ovaj!

Kako se deli slinarstvo? • Na rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo!

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru. Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara: • Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju. Drugi će: • Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram. Treći: • Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!