Došao sam po pivo

Chuck Norris otvorio frižider i video da se puding trese. Kaže on: • Smiri se, došao sam po pivo!

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene. • DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.

• Halo policija, dve devojke se tuku zbog mene. • Pa, šta je tu strašno? To je čak dobro za tebe. • Pa, ova ružnija pobeđuje ...

Razgovaraju Mujo, Haso i Suljo: • Haso, udvaraš se, za vrijeme romantične večere, jednoj mladoj djevojci iz dobre porodice, koja je vrlo lijepo vaspitana. Odjednom, moraš otići do toaleta. Šta bi joj rek'o? • Sačekaj me sekundu, idem pišati. • To bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane. Suljo, šta bi ti rek'o? • Oprosti, moram otići do toaleta, odmah se vraćam. • Ovo je već bolje - reče Mujo. • A šta bi joj ti, bolan Mujo, rek'o? - upita Haso. • Ja bi rek'o: Izvinjavam se što se moram udaljiti na trenutak, draga moja, idem pružiti ruku jednom bliskom prijatelju, s kojim ću te, nadam se, imati prilike upoznati nakon večere.

Ide Mujo ulicom, vidi Hasu kako po poledici nosi prozor i pita ga: • Bolan, Hasane, gde ćeš s tim prozorom? • Kod stakloresca da ga zastakli - odgovara Haso. • Zašto kada nije polomljeno? • Dok stignem do stakloresca po ovoj poledici, sigurno će se razbiti.

Jada se Milojko: • Za Novu godinu sam pоželeo da neka bogata ženska misli na mene, ... i gle čuda, od Nove godine me svakog dana zove direktorka banke za ratu kredita!

Mladić se obraća ocu svoje devojke: • Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost. • Ko kaže da je to formalnost? Njena majka? • Ne, ... ginekolog!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Čitav život učim na svojim greškama i sada grešim bez greške!

Ujedinjene Nacije: • Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje? Džordž Buš: • Naravno, sačuvali smo fakture!