VICOTEKA

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Dolazi muž sa posla crvenog obrazaa a žena ga pita:
• Šta ti je?
• Ma, sekretarici se uvukla suknja u dupe, a ja izvukao i ona mi opali šamarčinu!
• Pa i neka je, kad se petljaš gde ti nije mesto!
Drugi dan opet isto, a žena ga upita:
• Da nisi opet povukao suknju sekretarici?
• Nisam ja, nego kolega.
• Pa, što je tebe ošamarila ako je on povukao suknju?
• Ma, kada sam video šta je uradio, a znam da ona to ne voli, ja gurnuh suknju nazad ...

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže:
• Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?!
Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju.
• Vama je sad i smešno, sram vas bilo!
Na to se Perica odvaži, ustane i kaže:
• Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!