VICOTEKA

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

Zašto Deda Mraz nosi lenjir?
• Meri Krismas.

Svaka žena treba da zna - ručak je ukusniji ako se sprema ređe!

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Kaže Milanče ocu:
• E, stari, kada bi ti prodao onu njivu, dole u lugu pored Jasenice, pa da mi daš pet 'iljada evra da snimim CD ...
• A da ja tebi dam dvesta evra, pa ti idi snimi glavu - odbrusi mu Radisav.

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je:
• Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete?
• Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu.
• Pa dobro... ali zašto plačete?
• Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne!
• Pa dobro, ali šta je problem?
• A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru!
• Za ime sveta, pa zašto onda plačete?!
• Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić:
• Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ...
A onda se javi drugi glas koji kaže:
• Mujo, ti si veterinar ...

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.