VICOTEKA

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Kako zovu plavušu koja ne puši?
• Ma, ne zovu je uopšte!

Šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na P?
• Papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na O?
• Opet papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na N?
• Nećete verovati, ali opet papričica.

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže:
• Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili?
A Milojko će:
• Da, uradio sam.
A šef će na to:
• Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu?
• Policajci i carinici.

• Kume zdravo. šta radiš?
• Ništa kume, tu nešto sa decom.
• Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada?
• Prodajem ga kume, što pitaš?
• Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije?
• Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje.
• A jel' bi mogao da mi ga daš na rate?
• Kako to misliš?
• Recimo, na odloženo, jedno godinu dana.
• Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ...
• 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja?
• Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana.
• E, kume, samo još nešto da te pitam?
• Kaži?
• A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Sede dve babe na klupi u parku, pa prva kaže drugoj:
• Zamisli, juče uđem u lift u našoj zgradi, kad unutra stoji manijak!
• Jao, užas!
• To je i on rekao!

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.