Samo kad popije

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine: • Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100. Vozač poče da sebrani: • Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran? Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče: • Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“. Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla: • Možeš li ti držati jezik za zubima nekada? Žena se osmehnu i reče: • Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h. Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu: • Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu! Policajac pogleda dalje i reče: • A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve! Tu vozač poče pravdanje: • Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona. Na to će njegova žena: • Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš. I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu: • Zašto već jednom ne ućutiš? Policajac pogleda u ženu pa je upita: • Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama? A žena će na to: • Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Serije: • Španske imaju srećan kraj ... • Turske imaju tužan kraj ... • Indijske nemaju kraj ...

Uhvatili Cigu u krađi i povuci-potegni mora na sud. Majka ga odvuče u stranu i da mu ključni savet šta da kaže sudiji: • Ako nisi, nisi. Ako jesi, nisi.

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže: • Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom? • Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: • Čoveče, šta se desilo? • Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao. Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je: • Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao. Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je: • Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

• Kako se zoveš? • Dunja. • A tvoja sestra? • Višnja. • Mamu vam multivitaminsku!

• Ćale, zašto se seka zove Sofija? • Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj. • Aaaha, hvala! • Nema na čemu, Stefan Braune!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!