Ovaj sa kojim se vratila

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara: • Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca. • Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi. • Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je: • Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete? • Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu. • Pa dobro... ali zašto plačete? • Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne! • Pa dobro, ali šta je problem? • A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru! • Za ime sveta, pa zašto onda plačete?! • Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Zašto Cezar nosi sandale? • Pa, Juli je ...

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu. • Je li, ko si ti? • Ja sam krava. • A čime se baviš, čemu služiš? • Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ... Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja: • Ko si ti, šta si? • Ja sam svinja. • A čemu ti služiš? • Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle. • Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku. • Ko si ti, majke ti? • Kokoška. • A čemu ti služiš? • Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako. • Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj: • Ko si pa ti sad? • Ja sam konj. • A, čemu ti služiš? • Skini pidžamu da ti pokažem!

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja? • Jeste, izvolite? • Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu: • Pijani ste! • Nisam! • Dunite u balon! • Ne mogu, imam astmu. • Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv! • Ne mogu, imam leukemiju. • Onda izađite da hodate po liniji! • Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

Pita čovek Cigu: • Koja ti je omiljena boja? • Karirana - odgovori Ciga. • A piće? - pita čovek dalje. • Može! - kaže Ciga.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Šta je Chuck Norris slušao sedamdesetih? • Devedesete!