Nema vozačku

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Narkoman se vraća kući sa neke lude žurke, sav naduvan uđe kod komšije u dvorište i upadne u bazen. Čuo komšija neku buku napolju, istrči kad ono narkić u bazenu pa ga pita: • A šta ti radiš tu? • Brate, izvuci me odavde i ispuniću ti tri želje ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: • Čoveče, šta se desilo? • Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao. Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je: • Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao. Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je: • Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

• Ko smo mi? • SRBI! • Šta hoćemo? • PETICIJU PROTIV RIJALITIJA! • Kad hoćemo? • Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Ona kaže: • Daj mi ga, skroz sam vlažna! On joj odgovara: • Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Šta je to nedefinisani osećaj? • Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Otac pita Pericu: • Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu? • Oboje vas puno volim. • Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao? • U Njujork. • Dobro, a zašto? • Zato što je tamo super. • Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim? • Onda bi otišao u Rim. Otac ga upita iznervirano: • Dobro, a zašto? • Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita: • Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

• Opet si noćas pričao u snu. • Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...