VICOTEKA

Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata:
• Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo.
Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga:
• Mujo, jarane, kojim dobrom?
A Mujo će, kao iz topa:
• Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Manijak iz parka prati te ko senka, možda samo hoće da ti da Rumenka!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Počne da se otkopčava i opet krene:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Kad će deda na to:
• Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!