VICOTEKA

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče:
• Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja.
Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ...
• Mujo, pa gde su ti jaja?
• Ostala, ba, u Vijetnamu.

Natpis na zubarskoj ordinaciji:
• Bog Vam je dva puta dao zube, treći put će skupo da Vas košta.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

• Ej dečko!
• Briši, imam devojku ...
• Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Prava žena nikada ne vara muža, ali se često kaje što nije.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Jedna krava pita drugu:
• Jesi li čula za bolest "kravlje ludilo"?
• Ma baš me briga, ja sam pingvin ...