VICOTEKA

Sedi porodica za stolom i ruča. Pita sin:
• Ćale zašto su ženske sise različite?
Otac iznenađen pitanjem, ali ipak odgovara:
• Pa vidi sine, postoji tri vrste sisa. U dvadesetim godinama ženske grudi su kao jabuke, okrugle i čvrste. U tridesetim i četrdesetim su kao kruške lepe, ali vise. Posle pedesete su kao luk!
• Kako kao luk, Tata?
• Pa kad ih vidiš plače ti se.
Odgovor razljuti ćerku pa ona upita:
• Mama, a koliko vrsta penisa postoji?
Mama besno ispali kao iz topa:
• Pa zlato, muškarac prolazi kroz 3 faze. U dvadesetim, mu je kao bukva, snažan i tvrd. U tridesetim i četrdesetim je kao breza, savitljiv ali pouzdan. Posle pedesete je kao novogodišnja jelka.
• Novogodišnja jelka?
• Da, mrtav od korena do vrha, a kuglice su samo za ukras.

Dolazi čovek na analizu krvi, sestra ga ubode u prst, ali nema krvi. Ona ubode jače, ništa. Onda približi prst ustima, malo povuče kad pojavi se nekoliko kap i...
• Izvinite, a je l' radite i test mokraće?

Vraća se Crnogorac sa nekog evropskog sastanka na Lovćen da ispriča ostalima kako je bilo i šta ima novo u Evropi:
• Eto, vala, u Evropi ništa novo, nego smo pili nešto što se zove kafa.
Ostali ga pitaju:
• A jesi li znao da piješ to? Da nas nijesi obrukao?
• Ne ja, vala! Svi su popili jedva po jednu, a ja dvije, i to ukap!

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Počne da se otkopčava i opet krene:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Kad će deda na to:
• Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Posle tri meseca braka, Crnogorka zatražila razvod. Na sudu je sudija pita za razlog. Ona kaže:
• Tri meseca smo u braku, a nije me ni tak'o. Ja se trudim, oblačim čipkasto rublje i ne znam ti ja šta sve, a on ništa.
Pita sudija Crnogorca:
• Šta Vi imate da izjavite na ovo?
• Časni sude, nijesam znao da je tako hitno.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom.
• Kako se manifestuju?
• Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći?
• A šta bi ste Vi, zapravo, hteli?
• Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet.
• Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.