VICOTEKA

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Huso radio kao sluga kod nekog bogatog bračnog para u Americi. Jedne noći njih dvoje odoše na neku zabavu, a njemu dali slobodno veče. Oko ponoći otvaraju se ulazna vrata, Huso iz dnevne sobe panično upita:
• Ko je?
• Ja sam! - kaže gospođa i nastavi - Vratila sam se ranije, bilo mi je dosadno, a muž je ostao da pije sa svojim dosadnim prijateljima!
Kada je ušla u sobu zateknu Husu kako pijucka pivo, jede čips i gleda porniće na TV-u. Njoj odmah počne srce ubrzano da lupa, pa ga uzbuđeno upita:
• Huso, da li bi mogao da skineš moju haljinu?
• Odmah gospođo!
Malo kasnije:
• Huso, da li možeš sad skinuti moje haltere i mrežaste čarape?
• Naravno gospođo!
• Huso, da li bi sad skinuo moje gaće i grudnjak?
• Evo odmah, gospođo!
• Huso, poslednji put te upozoravam, bićeš otpušten ako te još jednom uhvatim da nosiš moje stvari.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Zašto piješ Sinalko?
• Jer je iste boje kao moji zubi!

Marica dođe kući iz škole sva nasmejana i kaže mami:
• Perica mi je danas pokazao svoju pišu!
Pre nego što je preneražena mama uspela bilo šta da kaže, Marica nastavi:
• Podsetio me je na kikiriki!
Mama odahnu i nasmeja se:
• Tako malen je bio?
Marica odgovori:
• Ne, ... bio je tako slan!

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao.
• O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac.
• Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.