Žene koje obriju stidne dlake

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?

SAD su toliko besne na Prištinu da će Beogradu momentalno jebati mater!

Dolazi dama u restoran, seda i odmah poziva konobara: • Molim vas možete li da uključite klimu, baš vam je vruće ovde. Konobar Haso joj kaže: • Može, nema problema gospođo, uze porudžbinu i ode. Posle 20-tak minuta dama ponovo poziva konobara i kaže mu: • Možete li da isključite klimu sad je hladno. Konobar Haso: • Može, nema problema gospođo. Nakon pola sata dama ponovo pozva konobara i pita ga da ovaj put uključi klimu jer je ponovo jako toplo, na šta Haso opet odgovori da nema problema. Sve to posmatra Mujo za drugim stolom, pozva Hasu pa ga upita: • Zašto te, bolan, ova žena stalno zajebava? Te uključi, te isključi klimu! Konobar Haso: • Ma zajebavam ja nju jarane, mi uopšte i nemamo klimu.

Ako kod mene vidite neki divan status koji veliča brak i tako to, znajte da su mi hakovali profil.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Volite svoje žene, jer nikada ne znate šta mogu da Vam stave u večeru.

Polaže Crnogorac vozački ispit, prvi put. Ulazi u auto. Unutra već sede instruktor i dva člana komisije. Seda, vezuje se, vadi 100 evra i stavlja ih više glave, kod štitnika od sunca. Član komisije iznenađeno upita: • Što je to, jel to mito ... ? Crnogorac: • A nu čoče, jezik ne pregrizo, kakav crni mito!? To je za muštuluk - ko mi prvi javi da sam položio!

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala: • Spiro, ja moram da serem. A Spira mu kaže: • Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo. Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita: • Bože šta ćeš ti nama dati? Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi: • Bože šta ćemo mi tebi dati? A Lala odozgo viče: • Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Želja mi je da gostujem kod Džejmija Olivera u emisiji, da namažem mast na `leba, pospem so i alevu papriku, a onda mu kažem: Jebo te đumbir ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Dragi, stigla sam, konačno. Kupila sam ti piva, šta želiš za večeru? Večeras je utakmica pa možeš zvati drugare da zajedno gledate, a posle možete i u provod ... On: • Jel' mnogo? • Ma niiiiije, samo malo branik, levi far i retrovizor ...