VICOTEKA

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše.
Šifra: tužan

• Draga, moram ti reći istinu: firma je bankrotirala, otac me izbacio iz testamenta i oduzeo mi auto. Hoćeš li me i dalje voleti?
• Naravno dragi, ali ćes mi jako nedostajati!

Prodajem u pola cene kompletnu opremu za pecanje, najnovije mašinice i štapove, gumeni čamac i vanbrodski motor.
Telefon: 11111111. Ako se javi muški glas, kažite da ste pogrešili broj.

Sastali se Srbin, Hrvat i Musliman da smisle kako bi mogli da posade drvo mira, a da se niko ne uvredi. Kaže Hrvat:
• Ja bi posadio kajsiju!
Ova dvojica odgovore:
• Ne slažemo se zato što ima ono kaj.
Srbin kaže:
• Hajde onda da posadimo breskvu!
Ova dvojica odgovore:
• Ne može jer ima ono bre.
Dođe Musliman na red i kaže:
• Hajde da bude fer prema svima, posadimo vinovu lozu.
Ova dvojica pogledaše jedan u drugog i slože se. Sutradan zove Hrvat Srbina i kaže:
• Jesi ti video kako nas Muja zajeba juče!
• Što? – pita Srbin.
• Pa vinova loza, em zelena, em se obrezuje!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

Dobila Peričina sestra prvu menstruaciju i silno se uplašila, jer kako to već biva, niko joj nije pričao o tome. Sva uplašena, ode kod Perice i požali mu se. Perica, onako umno osmotri celu situaciju i kaže:
• Koliko znam i kako mi ovo sve izgleda, seko, izgleda da su ti odsekli kitu.

Šta je plavuša bez mobilnog?
• Pička bez veze!