VICOTEKA

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Doktor ulazi u bolničku sobu i kaže pacijentu:
• Imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest.
• Dajte prvo lošu.
• Moraćemo da Vam amputiramo oba stopala.
• Uf, a koja je dobra vest?
• Pacijent iz susedne sobe pita želite li da mu prodate papuče?

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Pita učiteljica đaka Zemunca:
• Koliko je pet minus tri?
Zemunac ćuti, nema pojma.
• Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane?
• Šta da mi uzme?!

Šta znači ako te žena zagrli i poljubi kad dođeš uveče kući, lagano te izmasira po leđima, pomazi po kosi, posluži ti večeru a zatim pozove u krevet?
• Znači da si ušao u pogrešnu kuću!

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže:
• Brate, nisam jeo tri dana ...
A Zemunac mu odgovara:
• Moraš, brate, makar na silu!