VICOTEKA

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Plavušu, kandidatkinju za posao sekretarice, direktor pita:
• I, ... zašto ste napustili prethodni posao?
• Zato što je šef hrkao kada smo radili prekovremeno.

Zašto muškarci moraju da se vakcinišu protiv ptičjeg gripa?
• Zato što žive sa guskama.

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Učiteljica grdi Pericu:
• Ti si sramota ovog razreda. Ja sam u tvojim godinama već znala da čitam, pišem i računam, a ti nisi ni za šta sposoban.
Perica će:
• Vidi se da ste vi imali dobru učiteljicu!

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost:
• Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice?
• E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Pročitao negde deda da je hleb dobar za potenciju pa utrčao u pekaru:
• Molim Vas, pet kila hleba!
Pekar:
• Ma što će vam toliko hleba, pa stvrdnuće Vam se!
• Onda 15 kila!

Pita psihijatar pacijenta:
• Ko si ti?
• Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon!
Iz čekaonice se čuje:
• Laže! Ništa mu nisam rekao ...