VICOTEKA

Profesor filozofije drži predavanje studentima:
• Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju.
• Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student.
• Sto posto! - odgovori profesor.

Fata i Mujo bili su na odmoru u Teksasu. Mujo je oduvek želeo autentične teksaške špic - čizme kaubojke. I tako, kupi on par, obuje ih i vrati se u hotel, hodajući ponosno.
Uđe u sobu i reče Fati:
• Primjećuješ li štogod drugačije u vezi sa mnom?
Fata ga pogleda i reče:
• Ne.
• Dobro pogledaj.
• Fata pogleda još jednom i reče:
• Ne, ništa.
Frustriran, Mujo odjuri u kupatilo, skine se i vrati u sobu potpuno go, ali sa čizmama na nogama. I opet upita Fatu:
• Primjećuješ li SAD štogod drugačije?
Fata digne pogled i reče:
• Mujo, šta je drugačije? Visi danas, visio je juče, a i sutra će opet visiti.
Besan, Mujo zaurla:
• A ZNAŠ LI ZAŠTO VISI, FATO?!
• Ne - odgovara ona.
• VISI ZATO JER GLEDA MOJE NOVE ČIZME!
Fata zamišljeno pogleda i reče:
• Trebao si kupiti šešir, Mujo, trebao si kupiti šešir ...

Šta radiš kada te jure avion, tenk i svemirski brod?
• Kažeš Cigi da zaustavi ringišpil.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita?
• Brate, sestro, ćale si, keve mi.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Prolazi kondukter vozom i viče:
• Karte na pregled!
Prilazi jednom klincu i kaže:
• Mali, imaš li kartu?
A klinac će:
• Ja sam Srbin.
Kondukter se kiselo nasmeje i opet:
• Ok, ali imaš li ti kartu?
A klinac:
• Ali ja sam Srbin.
Kondukter popizdi:
• Ma zabole me šta si, ima da letiš bez karte!
Na prvoj sledećoj stanici izbaci on klinca iz voza. Stigne voz na glavnu stanicu, izađu svi putnici, a kroz voz prolazi mašinovođa. Prilazi kondukteru i kaže mu:
• Brate, da nisi video mog klinca?
A kondukter se lupi po čelu:
• Jao, brate Srbo, izvini.

Nosi klinac teglu sa kiselinom, polako gura ruku u nju i viče:
• Mama, mama, ova tegla nema dno!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.