Jeste li sigurni u to?

Profesor filozofije drži predavanje studentima: • Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju. • Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student. • Sto posto! - odgovori profesor.

Devojka: • Skidaj se, ... imamo samo 15 minuta dok se moji ne vrate. Žena: • Skidaj se, ... i daj sve što imaš šareno na ubacim u veš mašinu.

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori? • Radovi na putu!

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca: • Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji? • Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

Došao Crnogorac na granicu: • Šta imate da prijavite? - pita carinik. • Ništa, u koferima imam samo knjige. • Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ... Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje. • I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik. • Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj: • Udaje mi se unuka, ako Bog da! • Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja? • Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

SMS prepiska. Devojka piše: • Ćao, šta radiš? Dečko joj šalje odgovor: • Jednom rukom ti pišem, a drugom mislim na tebe!

Vraća se Živana kući sva zajapurena i sa vrata kaže Peri: • Pero moj, danas mi jedan na pijaci reče da sam kurva! Pera joj odgovori: • Pa, što ideš tamo gde te svi znaju?

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom: • I, šta se desilo? • Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Donose u bolnicu Bosanca teško polomljenog u saobraćajnoj nesreći. Pita ga doktor: • Koliko ste brzo vozili kad ste se tako polomili? • Ma, vozio sam 60 na sat, ali je pored mene prošao ferari sa 360 na sat, pa sam mislio da stojim i izašao iz auta!