Biće političar

Mujo i Haso sede za stolom i ispijaju pivu, dok Mujica sedi na noši i kenja: • Kada odraste, ovaj mali će ti biti političar - kaže Haso Muji. • Otkud znaš? - upita Mujo. • Sere, a gleda te pravo u oči - mirno odgovori Haso.

Učiteljica pita: • Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država? Javlja se Perica: • Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ... Učiteljica dobacuje: • A narod? Perica odgovara: • Pa putnici su narod! Učiteljica nastavlja: • A šta rade putnici? A Perica će kao iz topa: • Pa povraćaju!

Zet pita doktora za taštino zdravlje: • Doktore, šta joj je? Doktor odgovara: • Ono najgore. • Pa recite mi! • Nije joj ništa!

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno. • Gasi to govno, ubiće te promaja!

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita: • Šta imaš u tom džaku? Ciga: • Ništa, gospodin carinik, samo pesak! Carinik: • Jaoo ... mene si našao da zajebavaš! Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi: • Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ? Ciga: • Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Pita tata Pericu: • Zašto nisi u školi? • Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu? • Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Dolazi pacijent u ambulantu i pita medicinsku sestru: • Sestro, gde se daju injekcije nedeljom? • U guzicu, isto kao i ponedeljkom - odgovori sestra.

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.