VICOTEKA

Ja sam odgovoran samo za ono što kažem, a ne za ono što ti shvatiš.

• Vi mi veoma ličite na mog trećeg muža.
• Ozbiljno? A koliko puta ste se udavali?
• Dva puta.

Statistika pokazuje da se četvorici, od petorice muškaraca sviđaju žene sa velikim sisama ... Onom petom se sviđaju ova četvorica.

Uđem na FB ... Ceca.
Upalim TV ... Karleuša.
Otvorim novčanik i Boga molim da bude Stoja, kad ono ... Kitić.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Treba se kupati pre svakog spavanja, jer nikad ne znate šta ćete sanjati.

Idu tri plavuše šumom i naiđu na reku. Tu se pojavi dobri duh i kaže im da će svakoj ispuniti po jednu želju. Prva plavuša zaželi:
• Hoću da budem deset puta pametnija.
Duh je učini deset puta pametnijom i ona nauči da pliva i prepliva reku. Druga plavuša reče:
• Hoću da sam deset puta pametnija od ove plavuše što je preplivala reku.
Duh je učini deset puta pametnijom, ona se pretvori u crnku, sagradi kanu i prevesla reku. Treća plavuša poželi:
• Hoću da sam deset puta pametnija od ove crnke koja je preveslala reku.
Duh je učini deset puta pametnijom, pretvori je u muškarca i on pređe preko mosta!

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno  napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže:
• Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas.
A Bosanac mu odgovara:
• Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.