Rođendani su veoma korisni

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Šta kaze Ciga kada ugleda sebe u ogledalu? • 'De si zete?

Perica po povratku iz škole kaže mami: • Mama, mama, dobio sam dva ... • Iz kog predmeta? • Iz srpskog i matematike.

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače: • Šta ti je, zašto plačeš? • Umrla mi majka – odgovara dečak. • Pa hoćeš da zovem sveštenika? • Ma neću, nije mi sad do seksa!

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita: • Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola? Klinac sleže ramenima i stidljivo će: • Ne znam ... • Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo. • Deset. • Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on: • Kada ste poslednji put vodili ljubav? Na to će muž: • Ja juče.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas: • Da? • Da li ti je tata tu? • Nije, izašao je kad je došla mama. • Znači, mama ti je tu? • Nije, izašla je kad sam ja došao. • Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar. • Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?! • Pa, dobro si pogodio. • Stvarno? ... Znao sam. • A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

• Doktore, hoće li me stvarno operisati student medicine? • Da, hoće! • A, šta ako operacija ne uspe? • Pa, neće položiti ispit ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.