Nadam se da imaš dobar apetit

Jedno jutro, kuca staroj bakici neko na vrata! Bakica otvara, a ispred nje stoji mladić, lepo odeven, zgodan, i drži usisivač u ruci- Mladić reče: • Dobro jutro, gospođo! Hteo bih da Vam, ako mi dozvolite, predstavim novo čudo od usisivača. čuveni Kirby! • Odlazi! Nemam ja para za to! - kaže bakica i taman da zatvori vrata, ali joj mladić postavi nogu i kaže: • Pa ... barem mi pružite šansu da Vam demonstriram šta ovaj proizvod može! I baka se složi, a mladić u tom trenutku izvadi jednu kesu i iz nje izruči gomilu balege na bakin trem! • Evo, gospođo, ako ovaj usisivač ne ukloni svu balegu, lično ću da pojedem svako malo zrnce koje ostane! Baka počne da se smeje i kaže: • Sinko, nadam se da imaš mnogo dobar apetit, jer su mi danas isključili struju!

• To, to! Jače, jače ... • Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina? • A da, da! Boli, boli ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došao Mujo kod doktora i kaže mu: • Doktore, ja mom sinu ne mogu nikako da dokažem da je rakija štetna, pa ako bi ste mogli nekako da pomognete!? Doktor kaže Muji da nema problema i da dovede sina. Tako i bude, uzme doktor jednu čašu rakije i jednu čašu u kojoj je bila voda. Ubaci po jednu glistu u obe čaše. Ova u vodi se migolji, a ova druga u rakiji je istog trena uginula. • I? - pita doktor malog Mujicu - Šta si zaključio iz ovoga? A Mujica će na to: • Ko pije rakiju, nema gliste!

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Išao Haso ulicom i naiđe na prosjaka, poderanog i prljavog. Prosjak ga zamoli da mu ovaj udeli koji cent. Haso ga pita: • Jarane, piješ li ti? Ovaj mu odgovori da ne pije. Zatim ga Haso pita: • A kurvaš li se? Ovaj mu odogovri da se ne kurva, onda mu Haso reče: • Daću ti 10 evra, ali da ideš sa mnom kući da pokažem ženi kako izgleda čovek koji ne pije i koji se ne kurva.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Razgovaraju kolege na poslu: • Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva! • Ne, ... to smo samo delili ormar!

Sastali se Srbin, Hrvat i Musliman da smisle kako bi mogli da posade drvo mira, a da se niko ne uvredi. Kaže Hrvat: • Ja bi posadio kajsiju! Ova dvojica odgovore: • Ne slažemo se zato što ima ono kaj. Srbin kaže: • Hajde onda da posadimo breskvu! Ova dvojica odgovore: • Ne može jer ima ono bre. Dođe Musliman na red i kaže: • Hajde da bude fer prema svima, posadimo vinovu lozu. Ova dvojica pogledaše jedan u drugog i slože se. Sutradan zove Hrvat Srbina i kaže: • Jesi ti video kako nas Muja zajeba juče! • Što? – pita Srbin. • Pa vinova loza, em zelena, em se obrezuje!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama. Kaže Euro: • Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ... Na to će Dolar: • Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ... Na kraju će Dinar: • A ja sam kao lav! • Otkud ti kao lav? • Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Na licitaciji za farbanje broda Queen Mary 2, posao dobije kompanije Mujo & Co. iz Doboja. Po završetku posla dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofarbano. Gleda komisija kvalitet boje, koliko slojeva ima, itd. ... Sa obale ... sve OK. Sednu u čamac da pogledaju drugu stranu i vide da ona uopšte nije ofarbana. • Jel' umete Vi, mr. Mujo, da čitate ugovor? • Jes vala, umem. • Pa što ste ofarbali samo jednu stranu? • A jel' umete VI da čitate ugovor: lepo piše da "farbanju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo & Co. iz Doboja, a s druge strane investitor". Il' farbajte svoju stranu, il' da pišemo neki aneks!