VICOTEKA

Ima žena koje tvrde da su svi muškarci isti. Zar to nije malo previše iskustva?

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi?
• Ima na sebi najskuplju trenerku.

U toku venčanja, sveštenik čita:
• Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti!
Javlja se tihi glasić:
• Imam ja ...
A sveštenik će:
• Ćuti tu, ti si mladoženja!

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita:
• Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini?
Doktor ga gleda i reče:
• Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Volite svoje žene, jer nikada ne znate šta mogu da Vam stave u večeru.

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Plavuša šalje prijateljici SMS:
• Upravo sam stopirala i stao mi kamiondžija. Kako ima dobrih ljudi, ... još mi je dao i 50 eura. Sada idemo negde kroz šumu, izgleda da zna prečicu ...