Previše iskustva

Ima žena koje tvrde da su svi muškarci isti. Zar to nije malo previše iskustva?

Vodio Šumadinac ljubav sa Hrvaticom, pa ona povika: • Straga, straga! • Ma nije ga stra', samo mi se klizaju opanci!

Idu tri ludaka prugom. Prvi će: • Što je dugačko ovo stepenište! Drugi odgovara: • Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak. A treći će ushićeno: • Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu: • Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ... A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara: • Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

Kako se zove medved koji je trenirao Kung Fu? • Griz Li.

Pita učiteljica đaka Zemunca: • Koliko je pet minus tri? Zemunac ćuti, nema pojma. • Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane? • Šta da mi uzme?!

Vozi baba bicikl, zaustavlja se ispred prodavnice i naslanja bicikl. Bicikl padne, a neki šarlatan dobaci: • Baba, onesvesti ti se bicikl. A ona će na to: • I ti bi se onesvestio da si mi bio toliko dugo među nogama!

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sin pita Radašina: • Koje su boje šljive? • Plave. • Pa, zašto je ova crvena? • Zato što je zelena!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac: • Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje. Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac: • Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu: • Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran. Srbin odgovori: • Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.