VICOTEKA

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

Došla unuka kod bake i kaže joj:
• Bako, molim te, sklopi oči.
• A zašto, zlato bakino?
• Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Prelaze dva pandura preko železničke pruge, pa prvi pita drugog:
• Kako, bre, stoji ova vrana na žici, a ne ubije je struja?
• Nisi ti video, malopre je prošao voz i pokupio svu struju.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Kako se zove boginja reume?
• Koštana.

Polaže Crnogorac vozački ispit, prvi put. Ulazi u auto. Unutra već sede instruktor i dva člana komisije. Seda, vezuje se, vadi 100 evra i stavlja ih više glave, kod štitnika od sunca. Član komisije iznenađeno upita:
• Što je to, jel to mito ... ?
Crnogorac:
• A nu čoče, jezik ne pregrizo, kakav crni mito!? To je za muštuluk - ko mi prvi javi da sam položio!

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Baba se prekorno obraća unuku:
• Eeee sine, da su meni tvoje godine ...
• Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...