VICOTEKA

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

Slika prva:
Vozi se Tito vozom, odjednom voz stane a Tito izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Druže Tito, nema više pruge!
• Brzo zovite omladince i neka izgrade prugu!
Slika druga:
Vozi se Ante Marković vozom, odjednom voz stane a Ante Marković izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Nema više pruge!
• Brzo, skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je napred!
Slika treća:
Vozi se Velja Ilić vozom, odjednom voz stane a Velja Ilić izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Veljo, nema više pruge!
• Ljuljajte voz, neka izgleda kao da se vozimo!

Danas je toliko vruće da je i pop izašao iz crkve i zavapio:
• Ne ulazite, unutra je pakao!

Otišao narkoman lekaru i slučajno zaluta na ginekološko odeljenje. U čekaonici sede pored trudnice i upita:
• Da li voliš svoje dete?
• Volim.
• A, voli li ono tebe?
• Pa, voli.
• Pa što si ga onda pojela!?

Kuka Mujo Hasi:
• 'Bem ti moj ljubavni život, na prste desne ruke mi stanu sve moje ljubavi ...
Haso ga upita:
• Znači, ukupno si imao samo pet ljubavi u životu?
• Tri, nekad sam radio na strugari ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Od čega se ljudi najviše goje?
• Od greote, ... greota da se baci.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.