VICOTEKA

Danas je teško biti normalan ... pokušaj sutra.

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne.
• Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine?
• Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje.
• Pa doći će Vam otac kući posle glasanja?
• On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Pita Perica oca šta znači fiktivno a šta faktički!?
• Idi pitaj mamu i sestru da li bi spavale sa nekim Švabom za 10.000 eura, pa se vrati da ti objasnim!
Ode Perica i pita mamu, a ova mu kaže:
• Pa u principu ne bih, ali pošto nam trebaju pare onda bih!
Posle toga ode Perica da pita sestru, a ova k'o iz topa odgovori:
• Bih, kako ne bih, za te pare!
Vrati se Perica ocu i ispriča mu šta su mu odgovorile, a otac će mu::
• Eto sine vidiš – mi fiktivno u kući imamo 20.000 eura, a faktički dve kurve!

Mujo pita Fatu:
• Fato, da li ti je neko rekao da si prelepa?
• Nije.
• Ma boli te kurac, bar imaš iskrene prijatelje!

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Razgovaraju životinje u šumi gde će koja ići na letovanje. Lav kaže:
• Ja idem u Grčku.
Lisica dodaje:
• Ja ću ići u Egipat.
A medved će na to:
• Ja idem u Mojkovac kod svojih!

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Šta radi piroćanac kada mu je hladno?
• Sedi pored sveće.
A šta radi kada mu je jako hladno?
• Zapali sveću.