Pokušaj sutra

Danas je teško biti normalan ... pokušaj sutra.

Razgovaraju dve prijateljice: • U ovoj vazi je pepeo moga muža! • Oh, nisam znala da je umro! • Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita: • Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu? • Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.

Pita parna lokomotiva električnu: • Na koju foru si prestala da pušiš?

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš? • Da! Želim! • Pa, onda uđi u autobus ...

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

Ako su Cecu stavili u čitanku, onda bi Aca Lukas trebalo da ide u udžbenik hemije.

Šef kaže novoj sekretarici: • Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate? • Znam da radim prekovremeno!

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj: • Hajde, požuri malo! Ova joj odgovori: • Ne mogu, žuljaju me orasi!

Mujo zove Fatu telefonom: • Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...