VICOTEKA

Danas je teško biti normalan ... pokušaj sutra.

Gost pita konobara:
• Šta imate danas najbolje za ručak?
• Turski gulaš.
Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio:
• A zašto se to zove Turski gulaš?
• Pa, pas se zvao Sultan ...

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Dve prostitutke, nakon novogodišnje euforije, jedna pita drugu:
• Šta si tražila od Deda Mraza?
Odgovara ova:
• 50 eura, kao i od svih drugih ...

Sosa pita Lalu:
• Lalo, zašto piješ pivo zatvorenih očiju?
Lala odgovara:
• Ta, zato što su mi doktori rekli da pivo ne smem ni očima da vidim!

Razgovaraju dva dečaka u autobusu:
• Kakva je razlika između policajca i magarca?
Iznenada im priđe policajac koji je čuo razgovor i upita:
• Kakva je, dečko, ... kakva?
Dečak sav prestravljen reče:
• Nikakva gospodine, ... nikakva!
Policajac na to radosno odgovori:
• Tako sam i mislio!

Muškarac kad ćuti, on je mislilac. Žena kad ćuti, eee ... onda je mislilac najebao.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne:
• Pa zašto ne gledaš kud ideš?
Drugi odgovori:
• A što ti ne ideš gde gledaš?

Ušao Lala u štalu gde Sosa radi oko volova, pa pita:
• Je li, Soso, jesu li svi volovi na broju?
• Sad jesu - odgovori Sosa.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...