VICOTEKA

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Ode Perica u zoološki vrt i vidi pauna, pa kaže mami:
• Mama, vidi kokošku koja cveta!

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Kako se na arapskom kaže: 'kurac na biciklu'?
• 'Beograd na vodi'.

Muž:
• Volim te.
Žena:
• To govoriš ti, ili alkohol u tebi?
Muž:
• To ja govorim alkoholu.

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Razgovaraju dvojica prijatelja:
• Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom?
• Pa, polovično!
• Kako polovično?
• Ja sam došao, a ona nije!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.