VICOTEKA

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita sin oca programera:
• Tata, šta je to brak?
Otac odgovara:
• Sine, hoćeš da ti objasnim šta je to brak? Pa ovako, zamisli da imaš brzi, besplatni Internet bez limita koji otvara samo jedan sajt ...

Dve prostitutke, nakon novogodišnje euforije, jedna pita drugu:
• Šta si tražila od Deda Mraza?
Odgovara ova:
• 50 eura, kao i od svih drugih ...

Vraća se Crnogorac sa nekog evropskog sastanka na Lovćen da ispriča ostalima kako je bilo i šta ima novo u Evropi:
• Eto, vala, u Evropi ništa novo, nego smo pili nešto što se zove kafa.
Ostali ga pitaju:
• A jesi li znao da piješ to? Da nas nijesi obrukao?
• Ne ja, vala! Svi su popili jedva po jednu, a ja dvije, i to ukap!

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku.
Rida, plače ... Drugi sin je teši:
• Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

• Draga, moram ti reći istinu: firma je bankrotirala, otac me izbacio iz testamenta i oduzeo mi auto. Hoćeš li me i dalje voleti?
• Naravno dragi, ali ćes mi jako nedostajati!

Šta je to vernost?
• To je kada čovek promeni tri žene, a ostane sa istom ljubavnicom.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?