Mlada žena i staro vino

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

Sveže udata trudnica na ultrazvuku ... Ginekolog kaže: • Gospođo, pa Vi nosite blizance! • Vidi, vidi, ... i od kuma se primilo.

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena: • Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali? • Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Razgovaraju tri ljudoždera. Kaže prvi: • Pre neki dan sam pojeo nekog Engleza. Mršav, žgoljav, tvrd k'o đon. Sve mi se smučilo! Kaže drugi: • Pre neki dan sam pojeo nekog Nemca. Debeo, masan, debeloguz. Sve mi se smučilo! Kaže treći: • Eee, a ja sam pre neki dan pojeo baš finog! Posebna vrsta: balkanski političar! Divota jedna! Počneš od glave, a ono hrpa putera! Dođeš do kičme, a nema kostiju, sve sama hrskavica! A tek kad dođeš do guzice, unutra nađeš još petoricu!

Po čemu prepoznati kratkovidnog ginekologa? • Po vlažnom nosu.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje. • Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način. • Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom. • Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Pričaju Mujo i Haso: • Fata me vodi na izložbu kućnih ljubimaca - kaže Mujo. • Dobro, pa ...? - zainteresova se Haso? • Pa imam tremu, šta ako ne pobedim? - žalosno će Mujo.

Šta se dobije kada na Snežanu legne sedam patuljaka? • Seven up.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Izlazi plavuša iz hotelskog toaleta i moli recepcionera: • Možete li da mi usitnite ovih 70 evra? • Eh, gospođice, pa ne postoji novčanica od 70 evra, to je falsifikat. • Iju, teško meni, pa ja sam onda silovana!